Zastaćemo malo i razmisliti o jednom veličanstvenom kur’anskom ajetu, u kojem Uzvišeni Allah kaže:
وَأَنْذِرْهُمْ يَوْمَ الحَسْرَةِ إِذْ قُضِيَ الأَمْرُ وَهُمْ فِي غَفْلَةٍ وَهُمْ لاَ يُؤْمِنُونَ
„I upozori ih na Dan tuge kada će biti s polaganjem računa završeno, a oni su u nemaru i oni ne vjeruju.“ (Merjem, 39)

Naredio je Allah poslaniku Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem, da upozori svoj ummet na dan tuge i kajanja, a to je Sudnji dan. To je dan kada će tuga biti neizmjerna i kajanje ogormno. A ima li veće tuge od toga da te mimoiđe Allahovo zadovoljstvo i džennet, da zaslužiš Njegovu srdžbu, da zaslužiš vječni boravak u vatri džehenemskoj?!
Dan kada će mnogi poželjeti da se vrate na dunjaluk i da urade koje dobro djelo. Kaže Allah:
قُلْ إِنَّ الخَاسِرِينَ الَّذِينَ خَسِرُوا أَنْفُسَهُمْ وَأَهْلِيهِمْ يَوْمَ القِيَامَةِ أَلاَ ذَلِكَ هُوَ الخُسْرَانُ المُبِينُ
„Reci; „Gubitnici su, uistinu, oni koji na Kijametskom danu izgube i sebe i porodice svoje. Eto, to je očevidan gubitak!“ (Ez-Zumer, 15)
Pravi i očigledni gubitak doživjet će oni koji uđu u Džehennem. Tako će oni upropastiti sebe, a ako i njihove porodice uđu u Džehennem, izgubit će i njih jer se tamo neće sresti. A izgubit će svoje porodice i ako one uđu u Džennet, jer se u tom slučaju neće više sastati.

Rekao je Ibn Abbas: „Dan tuge, to je jedno od imena Sudnjeg dana.“
Rekao je Abdurrahman b. Zejd b. Eslem komentarišući ajet: „I upozori ih na Dan tuge“, to je Sdunji dan.“ I onda je proučio kur’anski ajet:
أَنْ تَقُولَ نَفْسٌ يَا حَسْرَتَا عَلَى مَا فَرَّطْتُ فِي جَنْبِ اللهِ وَإِنْ كُنْتُ لَمِنَ السَّاخِرِينَ
„Da čovjek ne bi uzviknuo: „Teško meni, koliko sam samo dužnosti prema Allahu propustio, doista sam i u one koji se izruguju spadao!“ (Ez-Zumer, 56)

Allahove riječi: „kada će biti s polaganjem računa završeno“, tj, kada se svakome presudi, i kada stanovnici Dženneta uđu u Džennet, a stanovnici Džehennema uđu u Džehennem. To će biti dan žalosti, tuge, propasti za one koji uđu u vatru džehenemsku.

Zatim kaže Uzvišeni: „a oni su u nemaru i oni ne vjeruju“, tj, nemarni su na upozorenja koja dobijaju na dunjaluku, zanemaruju sve to i slijede svoje strasti i požude. Na dunjaluku, pored svih tih opomena, ne rade djela koja će im koristiti na Sudnjem danu. I ne vjeruju da će biti proživljeni nakon smrti. I ne vjeruju da će vjernici uživati u blagodatima svoga Gospodara, niti da će nevjernici kušati žestoku i nesnosnu patnju.

Rekao je Poslanik savs: „Na Sudnjem danu smrt će biti dovedena u liku crnog ovna, i zaustavit će se između Dženneta i Džehennema, pa će se reći: Džennetlije, da li znate ko je ovo?
Oni će podignuti glavu, pogledati i kazati; Da, to je smrt!
Potom će ponovo biti upitano: Džehennemlije, znate li ko je ovo?
Podignut će glavu, pogledati i kazati; Da, to je smrt!
Zatim će biti naređeno da bude zaklana, i bit će rečeno; „O Džennetlije, danas je vječnost i nema više smrti. O Džehennemlije, danas je vječnost i nema više smrti.“
Zatim je Poslanik, sallallahu aljehi ve sellem, proučio ajet: „I upozori ih na Dan tuge kada će biti s polaganjem računa završeno, a oni su u nemaru i oni ne vjeruju“, pa je svojom rukom pokazao na dunjaluk.“ (Buhari i Muslim)

Poruke i koristi ajeta:
Prvo; to je dan tuge i žalosti, kada će navjernici žaliti zobg svog nevjerstva, zulumćari će žaliti zbog zuluma kojeg su činili, oni koji su bili nemarni zbog svog nemara, ali toga dana neće koristiti žaljenje i tuga. Kaže Allah Uzvišeni:
يَوْمَ لاَ يَنْفَعُ الظَّالِمِينَ مَعْذِرَتُهُمْ وَلَهُمُ اللَّعْنَةُ وَلَهُمْ سُوءُ الدَّارِ
„na Dan kada zlumćarima pravdanje njihovo neće od koristi biti, njih će prokletstvo i najgore prebivalište čekati.“ (El-Mu’min, 52)
قَدْ خَسِرَ الَّذِينَ كَذَّبُوا بِلِقَاءِ اللهِ حَتَّى إِذَا جَاءَتْهُمُ السَّاعَةُ بَغْتَةً قَالُوا يَا حَسْرَتَنَا عَلَى مَا فَرَّطْنَا فِيهَا وَهُمْ يَحْمِلُونَ أَوْزَارَهُمْ عَلَى ظُهُورِهِمْ أَلاَ سَاءَ مَا يَزِرُونَ
„Oni koji ne vjeruju da će pred Allaha stati nastradaće kad im iznenada Čas oživljenja dođe, i reći će: “O, žalosti naše, šta smo sve u vezi sa ahiretom na dunjaluku propustili!”, i grijehe svoje će na leđima svojim nositi, a užasno je ono što će uprtiti!“ (El-En’am, 31)

Drugo; obaveza je vjerniku da ne bude nemaran i u gafletu, već da se stalno i permanentno priprema za susret sa Allahom.
مَنْ كَانَ يَرْجُو لِقَاءَ اللهِ فَإِنَّ أَجَلَ اللهِ لآَتٍ وَهُوَ السَّمِيعُ العَلِيمُ
„A ko se nada susretu sa Allahom, pa od Allaha određeno vrijeme će sigurno doći, a On sve čuje i sve zna.“ (El-Ankebut, 5)
يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آَمَنُوا اتَّقُوا اللهَ وَلْتَنْظُرْ نَفْسٌ مَا قَدَّمَتْ لِغَدٍ وَاتَّقُوا اللهَ إِنَّ اللهَ خَبِيرٌ بِمَا تَعْمَلُونَ
“O vjernici, Allaha se bojte, i neka svaki čovjek gleda šta je za sutra pripremio i Allaha se bojte jer On dobro zna šta radite.” (EL-Hašr, 18)

Treće; na Sudnjem danu, Danu tuge, vidjet će nevjernici da na dunjaluku nisu bili osim malo, mali dio vremena, jer na Ahiretu je vječnost.
وَيَوْمَ يَحْشُرُهُمْ كَأَنْ لَمْ يَلْبَثُوا إِلاَّ سَاعَةً مِنَ النَّهَارِ
“A na Dan kada ih On sakupi učiniće im se da su boravili samo jedan čas u danu.” (Junus, 45)
كَأَنَّهُمْ يَوْمَ يَرَوْنَهَا لَمْ يَلْبَثُوا إِلاَّ عَشِيَّةً أَوْ ضُحَاهَا
“a njima će se učiniti, onoga Dana kada ga dožive, da su samo jednu večer ili jedno jutro njezino ostali.” (En-Nazi’at, 46)

Četvrto; od najveće tuge toga Dana biće to, kada stanovnici vatre budu željeli da se iskupe od Allahove kazne, svojim imetkom, porodicom, djecom, pa i svime što je na dunjaluku, ali to neće moći. Rekao je Allah: “Iako će jedni druge vidjeti. Nevjernik bi jedva dočekao da se od patnje toga Dana iskupi sinovima svojim, i ženom svojom, i bratom svojim, i porodicom svojom koja ga štiti, i svima ostalima na Zemlji – samo da se izbavi. Nikada! Ona će buktinja sāmā biti.” (El-Me’aridž, 15)
إِنَّ الَّذِينَ كَفَرُوا وَمَاتُوا وَهُمْ كُفَّارٌ فَلَنْ يُقْبَلَ مِنْ أَحَدِهِمْ مِلْءُ الأَرْضِ ذَهَبًا وَلَوِ افْتَدَى بِهِ أُولَئِكَ لَهُمْ عَذَابٌ أَلِيمٌ وَمَا لَهُمْ مِنْ نَاصِرِينَ
“Ni od jednog nevjernika koji umre kao nevjernik doista se neće primiti kao otkup ni sve blago ovoga svijeta. Njih čeka patnja bolna i njima niko neće pomoći.” (Ali-Imran, 91)

Molimo Allaha da sačuva naša srca i da nas učvrsti na pravom putu. “Gospodaru naš, ne dopusti srcima našim da skrenu, kada si nam već na Pravi put ukazao, i daruj nam Svoju milost; Ti si, uistinu, Onaj koji mnogo daruje!” (Ali-Imran, 8)
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je učio dovu:
“O Ti koji okrećeš srca, učvrsti moje srce u Svojoj vjeri!” (Tirmizi i Ibn Madže)